Susret sa doktorom

Biografija doktora Dušana Bastaća

          Dr Dušan Bastać rođen je 28. 12. 1958. godine na Cetinju, a u Zaječaru je završio Gimnaziju 1977. Na Medicinskom fakultetu  u Beogradu diplomirao 1983. kao jedan od 10 najboljih studenata u generaciji sa prosekom 9,61. Radio je 4 godine kao lekar opšte medicine u Salašu i Hitnoj medicinskoj pomoći. Specijalizaciju iz interne medicine dobija 1988. i te godine se nalazi na edukaciji za ultrazvuk i  Kolor  Doppler srca – Ehokardiografiju u ehokabinetu Kliničkog centra Srbije, kod prof Dr Natalije Simin.

          Od 1989. uvodi ultrazvuk srca Doppler srca po prvi put kao novu dijagnostičku metodu u kardiovaskularnu medicinu Timočke krajine. 1991. godine brani magistrasku tezu pod naslovom “Neinvazivno ispitivanje morfološko–funkcionalnih promena na srcu u bolesnika sa hipertireozom” i stiče titulu Magistra medicinskih nauka iz oblasti Kardiologije. 1992. je sa odličnim položio specijalistički ispit iz Interne medicine i stekao titulu specijaliste za unutrašje bolesti. U toku specijalizacije na VMA Beograd ovladao tehnikom ugradnje privremenog pejsmejkera i mikrokateterizacije srca po Swan – Gantzu. Šef je Koronarne jedinice u Bolnici Zaječar od 1993. a načelnik cele Internisticke službe Medicinskog centra od 1994. do 2002. godine – ukupno 8 godina.

          Doktorsku disertaciju pod nazivom “Komparativna studija hipertrofije miokarda izazvane hipertireozom, esencijalnom hipertenzijom i gojaznošću“ odbranio je 1998.god. i time stekao TITULU DOKTORA MEDICINSKIH NAUKA IZ OBLASTI KARDIOLOGIJE.

Dr Dušan Bastać je mentor za Internu medicinu i Kardiologiju za Medicinske fakultete u Beogradu i Nišu. Od 1999. uvodi kao novu metodu u Timočku krajinu Farmakološki stres ehokardiografski test i ergometrijski stres ehokardiografski test. Od oktobra 2002. godine je otvorio Privatnu Internisticku ordinaciju “Dr Bastać” u Zaječaru  gde radi  do danas kompletnu kardiološku dijagnostiku, kolor doppler echo srca, ergometrijske i stres eho testove, Holter krvnog pritiska  i Holter EKG.

Titulu primarijusa dobio je 2005. godine a  2008. odbranio je subspecijalistički rad  iz kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

          Učestvovao je u radu velikog broja Evropskih kardioloških kongresa  počevsi od 1996. u Birmingemu, 1997. i 2001. u Stokholmu i 1998.  i 2003. u Beču, 2002. u Berlinu i na Edukativnom seminaru: Klinička kardiologija za novi milenijum u Varni 2001. u organizaciji Esc-Evropskog kardiološkog drustva .

Primljeni su mu naučni radovi na sledeće naučne skupove kao prvi autor u 8 radova i u dva kao koautor :

1. Svetski kardioloski kongres u Rio de Žaneiru 1998.
2. Srednjeevropski kongres Interne medicine 2001 u Herceg Novom
3. Inernacionalni simpozijum o Gojaznosti i hipertenziji Berlin 2001
4. Euroecho 5 u Nici kao oralna prezentacija
5. Euroecho 6 u Minhenu
6. Euroeho 7 u Barceloni
7. Euroeho 2008 Lion
8. Evropski kardioloski kongres 2009 u Barceloni.

Pokazuje smisao za naučni ali i edukativni i pedagoški rad. Predaje internu medicinu 5 godina u Medicinskoj školi u Zaječaru. U domaćim casopisima je objavljeno u vidu sažetaka i ili in extenso ukupno 36 radova  a kao koautor u 17 radova.

Aktivno je učestvovao i imao naučne radove na većini Jugoslovenskih i srpskih simpozijumima i kongresima, kao i na Prvom kongresu privatne lekarske prakse  Srbije u Beogradu 1-2 oktobra 2010. U II školi  za hipertenziju udruženja za hipertenziju održao je predavanje o refraktrenoj hipertenziji. Napisao je i u aprilu  2004. predao rukopis za 2 poglavlja Knjige o Hipertenziji redaktora Prof Dr M. Kocijančića (knjiga još uvek nije objavljena).

Član je predsednistva kardiološke sekcije SLD i lokalne podružnice SLD. U ime Privatne lekarske komore izabran je za delegata u regionalnoj podružnici Niš mada privatni lekari bojkotuju rad ove Komore do ispunjenja zahteva koje je postavio predsednik Udruženja privatnih lekara Prof Dr Višeslav Hadžitanović.

            Oženjen je i živi u porodici sa suprugom Anom i ćerkom Milom.

Vrati se na početak

Radovi objavljeni u stranim medicinskim časopisima

Radovi Dr Dušana Bastaća su objavljeni u Žurnalu Američkog Kardiološkog koledža, Internacionalnom žurnalu za gojaznost i hipertenziju, te u Evropskom žurnalu za ultrazvuk srca

            1. Dusan Bastac et al: Comparasion of the efect of carvediol versus Metoprolol on Sistolic and Diastolic Left Ventricular Function in patients with Ischaemic Dilated cardiomyopathy. Journal of American College of Cardiology Vol 31:78 C, april 1998

             2. Dusan Bastac et al: Comparasion of the efect of carvediol versus Metoprolol on Sistolic Left Ventricular Function in patients with Ischaemic Dilated cardiomyopathy. VI Mitteleurope - Contries. Congres of Middle European Countries of Internal Medicine. Igalo, jun 2001

             3. Dusan Bastac et al: Differences in Left-Ventricular geometric Remodeling induced by Hypertension and Obesity. Internacional Journal of Obesity, hypertension and reated metabolic disorders. Vol 25: S3, Octobar 2001.

             4. Dusan Bastac et al: Efect of carvediol versus Metoprolol on Sistolic and Diastolic Left Ventricular Function in patients with Ischaemic Dilated cardiomyopathy -New results. European Journal of Echocardiography -Vol 2, Supplement A, S74, Decembar 2001

             5. Dusan Bastac et al: Dipirydamole stress echocardiography in the evaluation of myocardial ischemia in obese subjects with hypertension. European Journal of Echocardiography. Vol 3 Supplement I December 2002.

             6. Dusan Bastac, Internisticka ordinacija Dr Bastac Zajecar: Routine assesment of left ventricular diastolic dysfunction in coronary artery disease by Doppler exercise stress testig. Vol 4 Suplement I, S96, December 2003.

             7. Vladimir Mitov, Z.Aleksic, N. Paunkovic, D. Bastac et al: Myocardial perfusion scintigraphy in selection of patients with positive and inconcusive finding of ecg exercise stress tests. ESC Congress 2007. Vol 28, Abstract suppl. 625. September 2007, Vienna Austria

             8. Dusan Bastac et al: The role of diastolic stress echocardiography during exersize test in detection of diastolic dysfunction in people with marked hypertensive response. European journal of echocardiography, Volume 9, Supplement 1, December 2008, S160-161       

            9. Dusan Bastac et al: Combinig of level of B – type natriuretic peptide in plasma and parameters of tissue Doppler in an evaluation of left ventricle diastolic dysfunction, European Heart Journal vol 2009, Abstract Supplement 30, 836

Vrati se na početak

Apstrakti i radovi in extenso  objavljeni u domaćim medicinskim časopisima 
gde je Dr Bastać PRVI AUTOR 

1.      Dušan Bastać et al: Problem uvećanih limfnih čvorova pazusne jame kod raka dojke. Timočki Med. Glasnik 1987, 12:243-8 

2.      Dušan Bastać et al: Komparativna analiza dejstva nifedipina u odnosu na kombinaciju furosemid-redergin kod teske hipertenzije.Timočki Med. Glasnik 1987, 12:493-503 

3.      Dušan Bastać et al: Uticaj veličine QRS skora na težinu ventrikularnih aritmija u akutnoj fazi infarkta miokarda. Timočki Med. Glasnik 1989, 14:229-233 

4.      Dušan Bastać et al: Reumatske srčane mane u bolesnika Internog odeljenja Medicinskog centra u Zaječaru, u periodu od 1980 - 1989. Timočki Med. Glasnik 1990, 15:33-39. 

5.      Dušan Bastać et al: Ehokardiografske dimenzije srčanih šupljina kod primarnog prolapsa mirtalne valvule sa različitim stepenima mitralne regurgitacije. Timočki Med. Glasnik 15:141-143 

6.      Dušan Bastać et al: Ehokardiografski parametri kontraktilnosti leve komore u hipertenziji. Kardiologija 1992, 13 (suppll): 64 

7.      Dušan Bastać et al: Hipertrofija miokarda leve komore u hipertireozi .Timočki Med. Glasnik 1992. 

8.      Dušan Bastać et al: Smanjenje oštćcenja tkiva ishemičnog miokarda terapijom. Timočki Med. Glasnik 1992. 

9.      Dušan Bastać et al: Sistolni intervali leve komore u bolesnika sa hipretireozom. XIII Timočki medicinski dani, Borsko jezero 1994. 

10.  Dušan Bastać et al: Minutni volumen leve komore u bolesnika sa hipretireozom. XIII Timočki medicinski dani, Borsko jezero 1994.

11.  Dušan Bastać et al: Primena i značaj privremenog pejsmejkera u bolesnika Internog odeljenja Medicinskog centra u Zaječaru, u periodu od 1992-1994. XIV Timočki medicinski dani, Zaječar, 15 septembar 1995.

12.  Dušan Bastać i Jovan Stevanović: Sistem stepenovanja u akutnoj dismenovanoj intravaskularnoj koagulaciji za procenu težine poremećaja i odgovora na terapiju. XIV Timočki medicinski dani, Zaječar, 15. septembar 1995. 

13. Dušan Bastać, Nebojša Paunković i Natalija Simin: Ehokardiografska studija bolesnika sa hipertireozom  u remisiji. XIV Timočki medicinski dani, Zaječar, 15. septembar 1995. 

14.  Dušan Bastać et al: Distribucija nivoa holesterola i triglicerida u bolesnika sa akutnim non-Q i Q infarktom miokarda Zdravstvenog centra Zaječar. Zbornik radova II kongresa kardiologa Srbije 1996. Suppl Kardiologija 1996. 

15. Dušan Bastać et al: Novi pristup u lečenju kongestivne srčane isuficijencije višestrukom neuohumoralnom blodadom putem karvedilola. Zbornik 15. Timočkih med. dana. Zaječar 1996. 

16.  Dušan Bastać et al: Savremeni pristup medikamentoznom lečenju supraventrikularnih ariritmija. Zbornik radova 16. Timočkih med. dana Zaječar 1997. 

17.  Dušan Bastać et al: Razlike u distribuciji tipa geometrijske remodelacije u hipertrofiji leve komore izazvane hipertenzijom i gojaznošću. Zbornik radova IV Kongres Interne medicine Jugoslavije, Igalo 30. 09. 1997. 

18.  Dušan Bastać et al: Komparacija efekta karvediola prema metoprololu na funkciju leve komore u ishemijskoj kardiomiopatiji. Zbornik radova XII kongresa kardiologa Jugoslavije. Suppl Kardiologija 1998. 

19.  Dušan Bastać et al: Udruženost insulinske rezistencije i hipertrofije miokarda. Zbornik radova VI Kongres Interne medicine Jugoslavije, Beograd 2000. 

20.  Dušan Bastać et al: Stress ehokardiografski dipiridamol test - nova metoda u zdravstvenom centru Zaječar. Zbornik radova III Kongres kardiologa Srbije, Beograd 2000. Suplement kardiologije  

21.  Dušan Bastać et al: Komparacija efekta karvediola prema metoprololu na funkciju leve komore u bolesnika sa srčanom isuficijencijom. Balneoclimatologia Vol 25, Suppl 2, 295-299, 2001. 

22.  Dušan Bastać et al: Šta je novo u kardiologiji. Novine sa Evropskog kardioloskog kongresa, Stokholm 2001. Zbornik radova XX Timočkih med. dana. Oktobar 2001. Zaječar. 

23.  Dušan Bastać et al: Incidenca i neke kliničke karakteristike akutnog infarkta miokarda na internom odeljenju Zaječar u periodu 1980-2000. Zbornik radova XX Timočkih med. dana. Oktobar 2001. Zaječar. 

24.  Dušan Bastać et al: Ehokardiografska komparativna studija dijastolne funkcije u hipertrofiji miokarda leve komore. Zbornik radova 13 Kongres kardiologa Jugoslavije, Novi Sad  2001. Kardiologija 2001 Supplement  

25.  Dušan Bastać, Vladimir Mitov i Zoran Joksimović: Zamke i dileme u interpretaciji stres vizuelizacionih metoda u dijagnozi i stratifikaciji pacijenata sa anginom pectoris – prikazi karakterističnih  slučajeva. Zbornik radova XXIV Timočkih med. dana. Maj 2005. Gamzigradska banja. 

26.  Dušan Bastać i Zoran Joksimović: Eozinofilni gasatoenteritis. Zbornik radova XXIV Timočkih med. dana. Maj 2005. Gamzigradska banja. 

27.  Dušan Bastać, Vladimir Mitov i Zoran Joksimović: Kliničke i ehokardiografske karakteristike miksoma srca sa prikazom retkog slučaja dvostuke biatrijalne lokalizacije miksoma. Zbornik radova XXIV Timočkih med. dana. Maj 2005. Gamzigradska banja. 

28.  Dušan Bastać, Zoran Joksimović i Vladimir Mitov: Pouzdanost kardijalnih biomarkera u dijagnozi ishemijse bolesti srca i srčane insuficijencije: Zbornik radova XXIV Timočkih med. dana. Maj 2005. Gamzigradska banja. 

29.  Dušan Bastać: Udruženost aneurizme atrijalnog septuma i FORAMEN OVALE APERTUMA sa kardioembolijskim moždanim udarom – najnoviji stavovi i prikaz slučaja. Vol 32 Timočki glasnik (2007)  

30.  Dušan Bastać, Zoran Joksimović: DIJAGNOSTIČKE MOGUĆNOSTI NAJNOVIJE GENERACIJE DVANAESTOKANALNOG KONTINUIRANOG EKG HOLTER SISTEMA: ANALIZA VARIJABILNOSTI SRCANE FRKVENCE, QTC INTERVALA, ANALIZA T ALTERNANASA, KASNIH KOMORSKIH POTENCIJALA I SINDROMA OPSTRUKTIVNE APNEJE U SNU – Zbornik sažetaka, Timočki medicinski glasnik,  maj 2007, vol 32  

31.  Dušan Bastać, Zoran Joksimović: EFEKAT MASE MIOKARDA I REMODELACIJE LEVE KOMORE NA ODNOS IZMEĐU DOPPLER BRZINA, TRANSMITRALNE BRZINE RANOG PUNJENJA (E)  I BRZINE SEPTALNOG MITRALNOG ANULUSA (E PRIM) - Zbornik sažetaka, Timočki medicinski glasnik, maj 2007, vol 32.  

32.  Dušan Bastać, Zoran Joksimović, Igor Đorđijoski: Rezistentna hipertenzija ostaje izazov za kliničku praksu – prikaz preporuka sa fokusom na ehokardiografski aspekt hipertrofije miokarda, XXVII Timočki medicinski dani, zbornik sazetaka, maj 2008. vol 33

33.  Dušan Bastać, Igor Đorđijoski, Zoran Joksimović: Kombinovanje nivoa B- tipa na triuretskog peptida u plazmi i parametara tkivnog dopplera u evaluaciji dijastolne disfunkcije leve komore, XXVII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka maj 2008, vol 33 

34.  Dušan Bastać, Zoran Joksimović: Uloga dijastolne stress ehokardiografije u toku testa fizičkim opterećenjem u otkrivanju dijastolne disfunkcije u osoba sa tezom hipertenzivnom reakcijom, XXVIII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka, maj 2009, vol. 34 

35.  Dušan Bastać, Predrag Marušić: Savremena dijagnostika akutnih virusnih miokarditisa u kliničkoj praksi – uloga virusne serologije i serokonverzije antitela na virus parvo B19 u kombinaciji sa ehokardiografijom, XXVIII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka, maj 2009, vol. 34 

36.  Dušan Bastać: Ehokardiografska kvantifikacija veličine srčanih šupljina, mase miokarda leve komore, sistolne i dijastolne funkcije prema preporukama od 2005 – 2009. godine – Šta je novo?, XXVIII Timočki medicinski dani, zbornik sazetaka, maj 2009, vol. 34

Apstrakti  i radovi in extenso
objavljeni u  DOMAĆIM časopisima  gde je Dr Bastać   koautor  

1.      Dragan Simić, Dušan Bastać et al: Efikasnost i sigurnost nizoldipina u terapiji bolesnika sa stabilnom anginom pektoris. Kardiologija 1996: 1-2, 70-73. 

2.      Antić Vukašin i Dušan Bastać: Fisure anusa u dece. Medicinski podmladak 1984, 2-3: 183-187. 

3.      Antić Vukašin i Dušan Bastać: Reproduktivna aktivnost u žena kao faktor rizika u etiologiji raka dojke. Timočki Med. Glasnik 1987, 12: 273-282. 

4.      Srećko Nikolić, Milomir Marinković i Dušan Bastać: Neke karakteristike potrošnje antibiotika u medicinskom centru Zaječar. Timočki Med. Glasnik 1987, 12: 255-262. 

5.      Đorđević Miodrag, Đorđevic Desimir i Dušan Bastać: Uloga nifedipina u urgentnoj terapiji hipertenzije. Timočki Med. Glasnik 1987, 12: 473-477. 

6.      Đorđevic Miodrag, Đorđevic Vesna, Jovanović Vinka i Dušan Bastać: Infarkt miokarda sa angiografskim normalnim korohnarnim arterijama koji se razvijao u toku hipofosfatemije uzrokovane lečenjem dijebetične ketoacidoze. Timočki Med. Glasnik 1987, vol 22, 18-26. 

7.      Suzana Redžić, Dušan Bastać et al: Promene na očima dvogodišnje dece i majki kod kojih su pre porođaja nađena antitela na Toxoplasmu gondi. XV Timočkih med. Dana, Zaječar, 15. septembar 1995. 

8.      Krstić Nebojša i Dušan Bastać: Arterijska hipertenzija i disfunkcija leva komore i efekti lečenja cilazaprilom. XV Timočkih med. Dana, Zaječar, 15. septembar 

9.      Krstić Nebojša i Dušan Bastać: Dijastolna disfunkcija u hipertrofiji miokarda leve komore u arterijskoj esencijalnoj hipertenziji. Zbornik 15. Timočkih med. Dana. Zaječar  1996. 

10.  Borinka Đoković i Dušan Bastać: Automatsko 24-časovno praćenje krvnog pritiska –Holter pritiska – Nova metoda u kardiovaskularnoj medicini Timočke krajine. Zbornik radova XX Timočkih med. dana. Oktobar 2001. Zaječar. 

11.  Zoran Joksimović i Dušan Bastać: Težak toksični hepatitis izazvan sokom crne rotkve (raphanus sativus) – prikaz slučaja. Zbornik radova XXVI Timočkih med. dana. Maj 2007. Zaječar. 

12.  Zoran Joksimović, Dušan Bastać: VARIKOZITETI JEDNJAKA U CIROZI JETRE – PREVENCIJA KRVARENJA – pregledni članak, Timočki medicinski glasnik, 2007, vol 32. 

13.  Igor Đorđijoski, Dušan Bastać, Zoran Joksimović: Terapijski pristup rezistentnoj i pseudorezistentnoj arterijskoj hipertenziji, XXVII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka maj 2008, vol 33.  

14.  Zoran Joksimović, Dušan Bastać: Značaj 24-časovnog kontiuniranog merenja arterijskog krvnog pritiska u otkrivanju hipertenzije belog mantila, maskirane hipertenzije i predviđanju komplikacija arterijske hipertenzije,  XXVII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka maj 2008, vol 33 

15.  Biserka Tirmenstajn Janković, Dušan Bastać, Svetlana Žikić, Milenko Živanović: Dijastolna disfunkcija leve komore - rana funkcionalna abnormalnost kod asimptomatskih predijaliznih bolesnika u IV i V fazi hronične bubrežne bolesti, XXVIII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka, maj 2009, vol. 34 

16.  Biserka Tirmenstajn Janković, Dušan Bastać, Svetlana Žikić, Milenko Živanović: Determinantne hipertrofije leve komore kod bolesnika u predijaliznom periodu hronične bubrežne bolesti, XXVIII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka, maj 2009, vol. 34 

17.  Zoran Joksimović, Dušan Bastać: Radijacioni kolitis posle terapijskog zračenja karcinoma grlica materice, XXVIII Timočki medicinski dani, zbornik sažetaka, maj 2009, vol. 34

Vrati se na početak

Hobi: Jazz

          Iako postoji francuska izreka da se muzika deli samo na dobru i lošu, voleći svu dobru muziku bez obzira na žanr, ja se uvek opredeljujem za magičnu jazz muziku, koja me najbolje inspiriše ali i opušta.

          Jazz muzika je istorijski gledano autentično nastala 1917. godine u New Orleansu preplitanjem crnačkih tradicionalnih formi bluza, crnačkih duhovnih pesama i work song radnih pesama sa evropskim formama klasične muzike, marševske vojne muzike i regtajma. Po definiciji Jazz muzika je vrsta muzike bazirana na evropskim harmonijama, afričkim ritmovima i evropsko-afričkim melodijama. Neki kritičar je rekao da je najveći doprinos Severne amerike svetskoj umetnosti u 20 veku baš JAZZ muzika kao logični produžetak klasične muzike.

          Ono što nemaju druge vrste muzike a što me pleni, je na prvom mestu improvizacija, stvaranje nove melodije iz postojeće u datom trenutku, koja je orginalna i neponovljiva, često instrumentalna polifonija (zbog čega iz kalsične muzike najviše volim Bacha). Takodje me oduševljava instrumentalna virtuoznost i spontanost JAZZ muzičara, sinkopiran ritam, koji VAS ponese, a koji je fleksibilan, brze promene ritma i često poliritmija. Sve u svemu dvadesti vek je vek vladavine JAZZA, koji i u 21 veku uz klasičnu muziku ostaje glavna kreativna struja u muzičkoj umetnosti. Kao što je rekao Džems Kolijer jazz ima budućnost i ona se krije u njegovoj prošlosti, nagomilanom muzičkom blagu na oko 40000 CD naslova.

Vrati se na početak

Hobi: Recept za Lazanje

          Lazanje su jedno od najpopularnijih jela talijanske mediteranske kuhinje. Postoji više varijanti ali su načešće sa mesom  i sa gljivama.

          Osnovni sastavni delovi lazanju su:

1. domaće kore
2. bolonjeze sos
3. bešamel sos
4. kačkavalj

• Ad 1. Domaće kore(standardna mera): 4 do 6 jaja se pomeša sa brašnom i malo soli, i to se umesi da testo bude tvrdje, rastegne se, iseče na kaiševe širine oko 5 cm i osuši, pa se stavi u platnenu vreću. Pred spremanje se obare kore: stave se u ključalu vodu kojoj je predhodno dodata kašika zejtina, da se kore ne bi lepile, i kuvaju se 10 do 15 minuta. Zatim se postave na kuhinjske krpe koje upiju vodu i malo se prohlade.

• Ad 2. Manja glavica luka se sitno isecka, malo proprži u tiganju na malo ulja a zatim dinsta, dodavanjem vode dok luk ne postane staklast. Tada se doda 800 grama sitno mlevenog junećeg mesa i 200 g isitnjenih obarenih šampinjona. To se dinsta na tihoj vatri uz dodovanje 1 čaše belog vina, pola litra tomatina - paradajz pirea i malo kečapa. Na kraju se doda malo bibera u prahu, origana, sitno iseckanog persuna i začina C.

• Ad 3. U pola litra obranog mleka se doda 6 kašika oštrog brašna, najpre u manju količinu mleka, da se ne bi zgrudvalo, pa kad se razmuti doda se cela količina od pola litra i oko 50 grama butera. To se uz stalo mešanje kuva na tihoj vatri dok ne okrene prvi ključ. Najbolje je kuvati u loncu sa duplim zidom, čija se unutrašnjost puni vodom (za kuvanje mleka i kremova).

• Ad 4. Izrenda se 600 grama tvrdjeg kačkavalja (timočki).

          Kada su sve komponente spremne, uzme se dublji pleh, samo namaže zejtinom pa se redja prvi sloj kora da potpuno pokrije dno (kao crepovi) pa preko toga bolonjeze sos, pa preko bešamel sos i onda rendani kačkavalj. Stavi se srednja kora, zatim opet isti slojevi nadeva, pa gornja kora, koja se premaže zejtinom i nabaca se malo rendanog kačkavalja. Tada se pleh stavlja u prethodno zagrejanu rerenu na 200 stepeni i peče se 30 do 35 minuta, zadnjih 5 minuta na 250 stepeni.

          Servira se vruća, seče se na kocke kao pita i ukrasi se kiselom pavlakom i jednom maslinkom.

          Prijatno!

Vrati se na početak